San dece školskog uzrasta jedna je od najpotcenjenijih tema savremenog modernog roditeljstva. I upravo zato u ovom blogu želim da govorim o stvarima koje vi kao roditelji dece školskog uzrasta morate da znate, jer posledice nedovoljnog i nekvalitetnog sna često ne vidimo odmah, ali ih organizam deteta oseća svakodnevno.

Ako ste se ikada našli u situaciji da vas bole ruke, da ste iscrpljeni, a vaša beba ne može da zaspi nikako drugačije osim uz nošenje, ljuljanje ili konstantnu blizinu, niste jedini. Mnogi roditelji upravo u tim momentima počinju da osećaju nemoć, frustraciju i umor koji se gomila iz dana u dan. Često imate osećaj da čim pokušate da spustite bebu, ona se budi i počinje da plače, kao da san nikada nije ni započeo. I vrlo brzo se na ovaj način stvara obrazac u kome beba zaspi isključivo uz pokret, ruke ili dodatnu pomoć, dok svaki pokušaj promene deluje kao da samo pogoršava situaciju.

Ako ti deluje da beba stalno plače, a ne uspevaš da pronađeš jasan razlog, vrlo je moguće da odgovor već postoji u njenom snu. U prvim mesecima, san i plač su mnogo povezaniji nego što na prvi pogled izgleda. Beba koja nema stabilan ritam spavanja, koja teško zaspi ili se često budi, mnogo lakše ulazi u stanje razdražljivosti i plača tokom celog dana. Zato se često ne radi o tome da beba „stalno nešto traži“, već da ne uspeva da dobije ono što joj je najpotrebnije: kvalitetan san.

Roditelji često ptretražuju na internetu: zašto dete ne može da zapamti, zašto mu treba dugo da nauči, zašto nema koncentraciju… Kada dete ne spava dovoljno ili nema kvalitetan san, njegov mozak nema mogućnost da obradi informacije koje je tokom dana učilo. Tada učenje postaje sporije, teže i često bez rezultata, bez obzira na uložen trud.

Respiratorne infekcije su jedan od najčešćih razloga zbog kojih se roditelji obraćaju pedijatru. Zapušen nos, kašalj, česta prehlada. I vrlo često se fokus stavlja na imunitet kroz suplemente, ishranu i spoljne faktore. Ali postoji jedan deo koji se često zanemaruje. San. Ne kao usputna stavka, već kao proces koji direktno utiče na način na koji se organizam deteta brani i oporavlja.

Boravila sam 4 dana na Svetskom kongresu pedijatrijskog spavanja u Firenci i jedna od tema o kojoj se možda najviše govorilo, pored cirkadijalnog ritma i razvoja sna kod dece, jeste upravo melatonin. I zanimljivo je koliko je melatonin danas postao „rešenje“ o kojem roditelji sve češće razmišljaju. Melatonin jeste trenutno trend. Ali ono što želim odmah na početku da vam kažem jeste — on nije brzo rešenje i nije bezazlen. I upravo zato sam odlučila da napišem ovaj tekst, da zajedno malo proširimo sliku i da razumete šta je melatonin, kada se koristi i zašto u većini situacija zapravo nije prvi korak.

Regresije sna kod beba su jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji traže pomoć kada dođe do naglog pogoršanja spavanja. Beba koja je do juče spavala stabilno odjednom počinje da se budi noću, teško uspavljuje i deluje nemirno. Iako se često doživljavaju kao problem, regresije sna su zapravo pokazatelj razvoja. U ovom tekstu ćete razumeti šta su regresije sna, zašto se javljaju i kako da postavite temelje koji će pomoći detetu da kroz ove faze prođe uz što manje stresa.

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste: „Koliko je san zaista važan za razvoj deteta?“ Iako se san često posmatra kao odmor, njegova uloga je mnogo kompleksnija i direktno povezana sa razvojem mozga, regulacijom tela i ponašanjem deteta. U ovom tekstu objašnjavam kako san utiče na razvoj iz različitih stručnih uglova i zašto ova tema počinje mnogo ranije nego što većina roditelja misli.

Jedno od najčešćih uverenja koje čujem od roditelja jeste da rad na snu bebe počinje tek nakon rođenja — kroz uspavljivanje, rutine i prve noći kod kuće. Međutim, želim sada da vam skrenem pažnju na nešto što potpuno menja način na koji posmatrate ovu temu. Osnove sna vaše bebe ne počinju kada je donesete kući. One počinju mnogo ranije — još u trudnoći. Savremena istraživanja iz oblasti razvoja nervnog sistema jasno pokazuju da beba već tada prima signale, reaguje na njih i postepeno gradi prve obrasce koji će kasnije oblikovati njen san. U ovom tekstu želim da vam objasnim kako vaš ritam dana, hormoni, nivo stresa i svakodnevne navike utiču na razvoj bebinog nervnog sistema — i na to koliko će se ona kasnije lako uspavljivati i povezivati cikluse sna.

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste: „Da li je moje dete preraslo dnevnu dremku?“ Iako deluje kao jednostavno razvojno pitanje, odgovor je zapravo duboko povezan sa razvojem nervnog sistema, regulacijom emocija i ukupnim zdravljem deteta. U ovom tekstu objašnjavam šta su dnevne dremke, kada se razvijaju, kako se menjaju kroz uzrast i zašto njihovo prerano ukidanje može imati dugoročne posledice.

Trening spavanja za decu postao je veoma popularan pristup poslednjih godina. Roditelji širom sveta sve češće traže metode koje će pomoći njihovoj deci da spavaju duže, mirnije i kvalitetnije tokom noći. Razumevanje biologije sna, razvojnih faza i emocionalne povezanosti između roditelja i deteta predstavlja osnovu zdravih navika spavanja. U ovom blogu pričaću o treningu spavanja, ali i o tome šta Philipova metoda jeste i zašto ona nikada nije bila trening spavanja.

Ukoliko se i vaša beba probudi 30 minuta nakon što ste je uspavali ili njene dremke traju upravo toliko – želim odmah da znate: to ne znači da je vaša beba takvog karaktera ili je loša spavalica! To ne znači da ste pogrešno procenili budni prozor, niti da ste stvorili „lošu naviku“. Vrlo je verovatno da jednostavno niste znali da je ovaj oblik spavanja razvojno očekivan u određenom periodu detetovog sazrevanja. Ovaj period nazivamo kratke dremke i on predstavlja prolaznu, ali potpuno prirodnu fazu u sazrevanju nervnog sistema – koja zapravo vodi ka boljem i zrelijem obrascu spavanja.