Kada donesete svoju bebu kući prvi put, verovatno se suočavate sa hiljadama pitanja. Među njima, jedno se često izdvoji: „Kako beba treba da spava?“ Na leđima? Na stomaku? Na boku? U moru saveta – baka, prijateljica, interneta – lako je izgubiti osećaj šta je zaista bezbedno, a šta samo „kako su svi radili nekad“. I zato sam želela da napišem ovaj tekst. Ne kao još jedan savet, već kao ljudsku, stručnu i nežnu podršku svakom roditelju koji se pita da li radi pravu stvar.

Uspavljivanje bebe na dojci može biti predivno, ali i izazovno – i niste jedini koji se pitaju da li je to pravi izbor. Mnoge mame se osećaju podeljeno: s jedne strane, to je divan trenutak bliskosti, a s druge, briga da beba ne razvije naviku bez koje neće moći da zaspi. U ovom tekstu želim da Vas podržim sa razumevanjem o uspavljivanju na dojci, ali i da Vam pomognem da napravite najbolji izbor za svoju porodicu.

Roditeljima često nije lako da razumeju san svoje bebe, naročito kada ono što bi trebalo da bude najmirniji deo dana – noćni odmor – iznenada prekine plač iz krevetića. Mnogi me pitaju: “Da li sanja nešto strašno? Treba li da je probudimo? Može li biti da je nešto boli?” Ako ste i Vi nekada stajali pored krevetića i sa brigom posmatrali svoju bebu dok jeca u snu – znajte da niste sami. To je pitanje koje se redovno javlja među roditeljima i nešto o čemu treba da govorimo sa razumevanjem i znanjem

Iskustva sa putovanja koje ostavlja trag Tokom nedavne posete Japanu, zemlji izlazećeg sunca, imala sam priliku da provedem vreme sa svojom porodicom u zemlji čije vrednosti godinama inspirišu moj lični i profesionalni razvoj. Za mnoge od vas koji me već dugo pratite, znate da u svom radu duboko poštujem principe japanske filozofije – posebno Kaizen, filozofiju neprestanog, tihog napretka i svakodnevnog poboljšanja. To je bio jedan od temelja na kojem sam zasnovala i svoj brend. Ono što me ovaj put posebno dotaklo jeste svakodnevni kontakt sa japanskim porodicama i načinom na koji odgajaju decu. Bilo je to istovremeno fascinantno, dirljivo, ali i izazovno za razumevanje iz evropske, emotivnije perspektive.

Polazak u vrtić može biti jedan od najemotivnijih trenutaka u životu dece i njihovih roditelja. Dokazano je da su promena rutina i nova okruženja često uzrok intenzivnih osećanja kod dece. Jutarnja plakanja i otpor prema odlasku u vrtić mogu biti znakovi da dete teško reguliše svoje emocije. Razumevanje kako im pomoći da se nose sa tim osećanjima može značajno olakšati ovaj prelaz i pomoći vašem detetu da se oseća sigurnije i srećnije.

Tema ovonedeljnog bloga je veza između dojenja i uspavljivanja – kako raskinuti NAS. Dojenje je jedan od najintimnijih i najvažnijih aspekata ranog roditeljstva. Osim što obezbeđuje hranljive materije, dojenje takođe pruža bebi osećaj sigurnosti, bliskosti i udobnosti. Međutim, kako beba raste, mnogi roditelji se suočavaju sa izazovima kada je dojenje povezano sa uspavljivanjem. U ovom tekstu, istražićemo kako razdvojiti dojenje od uspavljivanja i kako pomoći bebi da razvije zdravije navike spavanja.

Tema ovog bloga jeste kako uspavati bebu primenom određenih metoda, dok smo u prethodnom blogu razgovarali o tome zašto beba neće da spava. Sada nastavljamo i produbljujemo ovu temu, pišući o načinima i savetima kako vam možemo pomoći da naučite decu da kvalitetnije spavaju.

Septembar je mesec velikih promena, kako za vas, tako i za vaše dete. Polazak u vrtić predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u ranom detinjstvu i kao takav zahteva posebnu pažnju i pripremu. Ovaj period adaptacije može biti izazovan, ali uz odgovarajuće korake i podršku možete pomoći svom detetu da se uspešno prilagodi na novu sredinu.

Jedno od najčešćih pitanja koje kao savetnik za roditeljstvo i savetnik za spavanje dece dobijam u savetovalištu jeste upravo ovo. Želim da vam putem ovog bloga pomognem da steknete širu sliku o tome zašto se ovo događa, šta može biti razlog, šta vi možete da uradite i kako zapravo možete promeniti ovu situaciju.