Koliko sati sna treba detetu školskog uzrasta?

Ovde roditelji veoma često naprave grešku misleći da je dovoljno da dete „nekako odspava“. Međutim, kada govorimo o deci školskog uzrasta, posebno u periodu kada se dnevno spavanje postepeno izbacuje, količina sna postaje izuzetno važna.

Preporuke stručnjaka govore da je deci školskog uzrasta potrebno između 9 i 12 sati sna u toku 24 sata, u zavisnosti od uzrasta, temperamenta, nivoa aktivnosti i individualnih potreba nervnog sistema.

Ono što roditelji često ne prepoznaju jeste da nedostatak sna kod dece ne izgleda isto kao kod odraslih. Dete koje ne spava dovoljno često neće izgledati umorno. Naprotiv, ono može postati:

• hiperaktivno
• impulsivno
• emocionalno reaktivno
• agresivnije
• manje fokusirano
• konstantno u potrazi za stimulacijom

I upravo zato mnoga deca danas funkcionišu u stanju hronične iscrpljenosti nervnog sistema, a da to roditelji ni ne povežu sa snom.

Kako da znam da dete ne spava dovoljno?

Roditelji veoma često primete posledicu, ali ne i uzrok. Dete koje ima problem sa koncentracijom, učenjem, ponašanjem ili emocionalnim reakcijama veoma često zapravo ima problem sa kvalitetom sna ili sa hroničnim manjkom sna.

Najčešći znakovi da dete verovatno ne spava dovoljno jesu:

• teško jutarnje buđenje
• nervoza predveče
• česte promene raspoloženja
• problemi sa koncentracijom
• impulsivnost
• pojačana potreba za slatkišima
• hiperaktivnost
• česte respiratorne infekcije
• pad motivacije
• otpor prema školi

Posebno je važno razumeti da dete ne mora biti „pospano“ da bi bilo premoreno.

Ukoliko prepoznajete više ovih znakova kod svog deteta, a niste sigurni da li je uzrok upravo san, individualno savetovanje može pomoći da zajedno sagledamo navike, ritam i faktore koji utiču na detetov odmor. Termin za savetovanje možete zakazati ovde.

Zašto dete spava dugo, a opet je umorno?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja roditelja i upravo ovde je važno razlikovati kvantitet sna od kvaliteta sna.

Dete može provesti mnogo sati u krevetu, ali ukoliko je san isprekidan, ukoliko postoje česta mikrobuđenja, kasno uspavljivanje, previše stimulacije pred spavanje ili poremećaj cirkadijalnog ritma, organizam se neće kvalitetno regenerisati.

San ima svoju arhitekturu i nije isto da li dete spava površno ili prolazi kroz kvalitetne cikluse dubokog sna i REM faze.

Sa druge strane, ne treba potcenjivati ni samu količinu sna. Kod dece školskog uzrasta, posebno kada više nema dnevnog odmora, noćni san postaje jedini prostor za oporavak mozga i tela.

Kako nedostatak sna utiče na koncentraciju i školu?

Mozak deteta tokom sna obrađuje informacije, reguliše emocije i stvara nove neuralne veze. Upravo zato dete koje ne spava dovoljno često ima poteškoće koje roditelji prvo primete kroz školu.

Nedostatak sna povezan je sa:

• slabijom koncentracijom
• težim pamćenjem informacija
• problemima sa organizacijom zadataka
• impulsivnim ponašanjem
• smanjenom tolerancijom na stres
• emocionalnim ispadima
• padom motivacije

U praksi veoma često viđam decu koju roditelji opisuju kao „nemirnu“, „nezainteresovanu“ ili „tešku za saradnju“, a zapravo se radi o nervnom sistemu koji je hronično iscrpljen.

Ako primećujete da dete teško održava pažnju, zaboravlja gradivo ili brzo gubi fokus, pročitajte i naš tekst „Zašto moje dete ne može da se koncentriše i uči i kakve veze san ima s tim“, jer se uzrok vrlo često krije upravo u hroničnom manjku sna.

Može li manjak sna izazvati zdravstvene probleme kod dece?

Ono što roditelji veoma često ne znaju jeste da san nije samo odmor. San je biološka potreba bez koje organizam ne može pravilno funkcionisati.

Nauka danas povezuje hronično loš san i poremećen cirkadijalni ritam sa:

• razvojem gojaznosti
• insulinskom rezistencijom
• dijabetesom tipa 2
• češćim respiratornim infekcijama
• slabijim imunitetom
• povećanom upalnom aktivnošću organizma
• hormonskim disbalansom
• većim rizikom za određena autoimuna stanja

Telo deteta koje ne spava dovoljno ne ostaje samo umorno. Ono ulazi u stanje dugotrajnog stresa i povećane aktivacije organizma.

Upravo zbog toga što se posledice lošeg sna često ne prepoznaju na vreme i povezuju sa drugim teškoćama, osnovala sam Centar za dečiji san, sa ciljem da roditelji dobiju stručne informacije i podršku kada je san deteta u pitanju.

Kako ekran i kasno spavanje utiču na decu?

Jedan od najvećih problema modernog roditeljstva jeste potpuna disregulacija cirkadijalnog ritma kod dece.

Kasno uspavljivanje, ekrani u večernjim satima, neredovan raspored spavanja i velika količina stimulacije direktno utiču na lučenje melatonina i kvalitet sna.

Roditelji često misle da dete može „nadoknaditi san“ vikendom, međutim nervni sistem ne funkcioniše tako jednostavno.

Kada dete konstantno odlazi kasno na spavanje, organizam ulazi u stanje biološke konfuzije, što može dovesti do:

• jutarnjeg umora
• problema sa pažnjom
• emocionalne nestabilnosti
• pada imuniteta
• problema sa apetitom
• otežane regulacije emocija

Šta nauka kaže o posledicama nedovoljnog sna kod dece?

Danas postoji veliki broj studija koje potvrđuju da hronični manjak sna kod dece utiče gotovo na svaki sistem organizma.

Naučno je potvrđena povezanost između nedovoljnog sna i:

• slabije koncentracije i pažnje
• većeg rizika za gojaznost
• poremećaja metabolizma glukoze
• slabijeg imunološkog odgovora
• povećane emocionalne reaktivnosti
• problema sa učenjem
• većeg nivoa stresa i anksioznosti
• hormonalnog disbalansa
• problema sa ponašanjem

I upravo zato san ne sme biti poslednja stvar o kojoj razmišljamo kada dete ima određeni problem.

Kako pomoći detetu da kvalitetnije spava?

Roditelji ne mogu kontrolisati svaki faktor, ali mogu stvoriti uslove u kojima nervni sistem deteta ima mogućnost da se reguliše.

Najvažnije stvari koje mogu pomoći jesu:

• stabilno vreme odlaska na spavanje
• manje ekrana u večernjim satima
• više dnevnog kretanja i boravka napolju
• mirnija atmosfera pred spavanje
• predvidiva rutina
• dovoljno vremena za odmor
• stabilniji cirkadijalni ritam

San nije luksuz niti nagrada nakon obavljenih obaveza. San je jedna od osnovnih bioloških potreba deteta i temelj njegovog razvoja.

Zato počnite tako da ga tretirate.

Mnogi roditelji ne znaju da se upravo Philipova metoda ne odnosi samo na bebe, već se može primenjivati i kod starije dece koja imaju poteškoće sa uspavljivanjem, noćnim buđenjima ili neredovnim ritmom spavanja.