Da li ste se nekada zapitale da li je normalno to što se vaša beba budi na svaka dva sata? Da li vam se čini da je svako uspavljivanje vezano za dojku, flašicu ili vašu blizinu? I da li ste možda u nekom trenutku osetile krivicu jer pomislite da „nešto radite pogrešno“?

Da li imate osećaj da se vaše dete često prehladi, razboli i da malo-malo posećujete pedijatra? Da li vam se čini da se infekcije smenjuju, a vi sve češće dobijate odgovor „bolje sprečiti nego lečiti“? Ukoliko se prepoznajete u ovome, niste jedini i upravo je to bila inspiracija da napišem ovaj blog. Blog format je namenjen tome da se na jasan i tačan način odgovori na neka od osnovnih pitanja u roditeljstvu, a današnja tema vezana je za viruse i bakterije, ali i na temu vakcina, koje su ponovo postale veoma aktuelna tema.

Kada se priča o trudnoći, obično se prvo pomene kako se telo menja, šta treba da se jede i kako će izgledati porođaj. Međutim, postoji jedna tema o kojoj se ređe govori, iako značajno utiče na prve mesece i godine života deteta, a to je – san.

Ako ste makar jednom uspavljivali bebu ljuljanjem na lopti ili pokretima gore-dole, znate onaj trenutak olakšanja kada konačno sklopi oči. Izgleda brzo, delotvorno i jednostavno – barem na prvi pogled.

Koliko vam se puta dogodilo da uveče, kada ste već umorni i spremni da se odmorite, uspavljivanje bebe traje satima? Možda ste prošli kroz šetnje po stanu, ljuljanje, pevanje pesmica, davanje flašice i vraćanje na početak jer dete i dalje ne spava.

Danas sa vama želim da govorim na temu kazna u vaspitanju, jer mi se čini da je sve veći broj roditelja koji se često nalaze u jednoj velikoj dilemi. Sa jedne strane, ne žele da primenjuju kazne jer se boje da će postati isti kao njihovi roditelji. Sa druge strane, nisu sigurni kako da izaberu posledicu koja neće biti kazna. Upravo ta dilema me je navela da sa vama porazgovaram o ovoj temi na jedan drugačiji način.

Upotreba dude kod beba i dece, kako i kada je ukinuti je tema ove nedelje na IG, a za vas koji i dalje negujete naviku čitanja odlučila sam napisati i ovaj blog.

Da li ste i vi, sada kad je leto, pomislili: „Ajde da to skinemo više. Dosta je bilo pelena.“ I možda već drugog dana pomislili: „Šta nam je ovo trebalo?!“ Niste jedini. I niste pogrešili što ste pokušali. Ali... možda ste samo malo požurili.

U tradicionalnim društvima, posebno na Balkanu, od oca se decenijama očekivalo da bude “glava kuće”, autoritet, često distanciran, čija se reč poštuje iz straha, a ne iz bliskosti. Mnoge današnje generacije roditelja odrasle su u upravo takvom modelu – bez emocionalne prisutnosti oca, bez svakodnevnog kontakta, i bez iskustva očinske nežnosti. Danas, kad smo mi ti roditelji, imamo šansu – i odgovornost – da to promenimo. Jer razvoj deteta zavisi ne samo od majke, već i od prisustva, stila i angažmana oca. Ovaj tekst je posvećen očevima koji žele da razumeju svoju ulogu, ali i majkama koje žele da im u tome daju prostor.

Dali ste nekada, dragi moji, razmišljali o tome šta krave i mi ljudi imamo zajedničko? Zvuči kao neobično pitanje za početak jednog bloga o spavanju, ali obećavam vam – priča koja sledi ima mnogo više smisla nego što se u ovom trenutku možda čini.

Ako ste se ikada pitali koliko sna je dovoljno za Vašu bebu – i da li se to što ona „ne spava kao druga deca“ uklapa u normalno – ovaj blog je tu da Vam pruži jasan i nežan pregled kroz prve mesece i godine. Spavanje se ne uči preko noći. Ono sazreva kroz faze, u talasima i skokovima, i svaka beba prolazi kroz svoj jedinstveni ritam. Važno je da znate šta možete da očekujete – ali i da ne zaboravite da je različitost – normalna.

Ako čitate ovaj tekst dok vam beba spava u naručju – i pitate se da li ćete večeras konačno spavati duže od tri sata – znajte da niste sami. Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju je: „Zašto se beba stalno budi noću?“ Ovaj tekst će vam pomoći da razumete moguće razloge i naučite kako da poboljšate san svoje bebe – i svoj.